Sve što treba da znate o transfernim cenama u manje od 2.000 reči

Šta su transferne cene?

Transferne cene predstavljaju transakcije između povezanih lica. U domaćem zakonodavstvu, povezana lica su pre svega:

• Lica između kojih postoji odnos kontrole (preko 25%) – na primer, ukoliko matična kompanija ima preko 25% vlasničkog udela u ćerci kompaniji, ove dve kompanije se smatraju povezanim
• Lica kod kojih ista fizička ili pravna lica imaju kontrolu (preko 25%) – na primer, ukoliko dve kompanije imaju istog vlasnika sa preko 25% vlasničkog udela, ove dve kompanije sestre se smatraju povezanim
• Bračni i vanbračni partneri, lica u rodbinskom srodstvu, kao i usvojioci i usvojenici se smatraju povezanim licima
• Pravna lica iz poreskih rajeva (Mauricijus, Hong Kong, Panama, Sejšeli, Lihtenštajn, Monako itd.) koja stupaju u transakcije sa srpskim obveznikom se smatraju povezanim licima

Zašto Poresku upravu zanimaju transferne cene?

Putem transfernih cena, srpska kompanija može da umanji svoju osnovicu poreza na dobit. Na primer, pretpostavimo da je srpska kompanija u vlasništvu kiparske kompanije. Kompanija iz Srbije je do  dana 31.12.2020. godine ostvarila dobitak pre poreza od 100.000 EUR i primenom poreske stope od 15%, trebalo bi da plati 15.000 EUR poreza na dobit.

Međutim, na dan 31.12.2020. godine, kiparska kompanija fakturiše konsultantske usluge srpskoj kompaniji od 100.000 EUR. Ova faktura se knjiži kao rashod u knjigama srpske kompanije, dobitak pre poreza je 0 EUR i samim tim, nema obaveze po osnovu poreza na dobit.

Da bi sprečila ovakve aktivnosti, Republika Srbija je uvela obavezu izrade izveštaja o transfernim cenama.  U pomenutom izveštaju, identifikuju se sve transakcije sa povezanim licima i vrši se analiza usklađenosti sa načelom ’’van dohvata ruke’’.  Načelo ’’van dohvata ruke’’ predstavlja zahtev da se transferne cene izjednače sa tržišnim cenama. Šta to znači u praksi?

Pretpostavimo da se u  prethodno pomenutom primeru sa uslugama kiparske kompanije,  utvrdi da je tržišna cena konsultantskih usluga 40.000 EUR. U tom slučaju se u poreske svrhe ne priznaje razlika između transferne cene i tržišne cene (60.000 EUR) i porez na dobit se utvrđuje na osnovici koja bi se ostvarila u tržišnim uslovima (60.000 EUR). Ukratko, izvršavamo korekciju poreske osnovice na  iznos profita koji bi srpska kompanija ostvarila da nije povezana sa kiparskom kompanijom i da su ove dve kompanije međusobno poslovale pod tržišnim uslovima.

Šta je funkcionalna analiza?

Nakon što se identifikuju transakcije sa povezanim licima, neophodno je izvršiti funkcionalnu analizu. Funkcionalna analiza zahteva prikupljanje neophodnih komercijalnih, finansijskih i pravnih informacija o transakciji sa povezanim licem, kako bi se odgovorilo na sledeća pitanja:

• Koje aktivnosti preduzimaju povezana lica? Kako su podeljene aktivnosti između njih?: aktivnosti preduzete u transakciji mogu biti pružanje usluge, transport, proizvodnja, upravljanje zalihama, veleprodajne aktivnosti, maloprodajne aktivnosti itd.
• Koja sredstva angažuju povezana lica? Kako je izvršena raspodela sredstava između njih?: u transakciji se mogu angažovati sredstva kao što su zalihe, transportna sredstva, računarska oprema, zaposleni itd. Takođe, trebalo bi imati u vidu i nematerijalna sredstva, kao što su brend, tržišna reputacija, odnosi sa kupcima i dobavljačima, prava intelektualne svojine itd.
• Koji rizici se preuzimaju u transakciji? Kako je izvršena podela rizika?: u transakciji se javljaju rizici kao što su kreditni rizik, tržišni rizik, operativni rizik, reputacioni rizik itd.

Zašto se vrši funkcionalna analiza? Dva su ključna razloga:

• Na slobodnom tržištu, u transakcijama između nepovezanih lica, strana koja preduzima više aktivnosti, angažuje više sredstava i preuzima više rizika stiče pravo na veći udeo profita u transakciji. Samim tim, detaljnom funkcionalnom analizom stičemo sliku o tome kako bi trebalo izvršiti podelu profita u skladu sa tržišnim principima, odnosno načelom ’’van dohvata ruke’’
• Funkcionalna analiza nam pomaže da identifikujemo uporedive transakcije. Cene u kontrolisanoj transakciji poredimo sa cenama u uporedivim transakcijama, odnosno transakcijama između nepovezanih lica, u kojim je raspodela aktivnosti, sredstava i rizika slična kao u kontrolisanoj transakciji

Šta su uporedive transakcije?

Nakon izvršenja funkcionalne analize, neophodno je izvršiti analizu uporedivosti. Analiza uporedivosti je identifikovanje transakcija između nepovezanih lica, čije ćemo cene porediti sa transfernom cenom.

Razlikujemo dve vrste uporedivih transakcija:

• Interne uporedive transakcije: transakcije između obveznika sa nepovezanim licem koje su uporedive sa kontrolisanom transakcijom. Na primer, ukoliko obveznik prodaje isti artikal nepovezanim licima i povezanom licu, transferna cena se može porediti sa cenama koje su ostvarene prilikom prodaje nepovezanim licima
• Eksterne uporedive transakcije: transakcije između dva nepovezana lica, od kojih nijedan nije ni obveznik, ni obveznikovo povezano lice. Identifikovanje eksternih uporedivih transakcija se obično vrši putem korišćenja komercijalnih baza podataka (benčmark analiza)

U domaćoj regulativi, prednost imaju interne u odnosu na eksterne uporedive transakcije. To znači da bi trebalo pokušati identikovati uporedive transakcije koje je obveznik imao sa nepovezanim licima, a ukoliko to nije moguće, preći na benčmark analizu.

Metode transfernih cena

U zavisnosti od okolnosti slučaja, moguća je primena sledećih metoda transfernih cena:

• metoda uporedive cene na tržištu (u nastavku: metoda uporedive cene)
• metoda cene koštanja uvećane za uobičajenu zaradu (metoda troškova uvećanih za bruto maržu) (u nastavku: metoda cene koštanja)
• metoda preprodajne cene
• metoda transakcione neto marže
• metoda podele dobiti
• bilo koja druga metoda kojom je moguće utvrditi cenu transakcije po načelu „van dohvata ruke“, pod uslovom da primena prethodno navedenih metoda nije moguća (u nastavku: šesta metoda)

U nastavku ćemo dati kratko objašnjenje svake od pomenutih metoda.

Metoda uporedive cene 

Kao što joj samo ime kaže, ova metoda direktno poredi cenu proizvoda/usluge u kontrolisanoj transakciji sa cenom proizvoda/usluge u uporedivoj transakciji. Ovo je najdirektnija metoda transfernih cena, ali je najosetljivija na najmanje razlike između kontrolisane i potencijalno uporedive transakcije. Te razlike se mogu odnositi na razlike u proizvodima, tržišnim i ugovornim uslovima, preduzetim aktivnostima, angažovanim sredstvima, preuzetim rizicima itd.

Metoda cene koštanja

Metoda cene koštanja primenjuje bruto maržu koja se računa po formuli:

Kod korišćenja bruto/neto marži u transfernim cenama, jedno pravilo bi trebalo uvek imati u vidu: imenilac mora biti nezavistan u odnosu na kontrolisanu transakciju. Samim tim, ova metoda se može primenjivati kod transakcija prodaje povezanom licu.

Prednost metode cene koštanja u odnosu na metodu uporedive cene je što je ova metoda manje osetljiva na eventualne razlike između kontrolisane transakcije i potencijalno uporedive transakcije. Na primer, ne možemo porediti cene različitih modela automobila, ali možemo porediti marže ostvarene na automobilima iste klase i godišta.

Ova metoda je adekvatnija za interne uporedive transakcije:

• imamo bolje informacije o načinu formiranja cene koštanja
• bolje smo informisani o načinu raspodele aktivnosti, sredstava i rizika između učesnika u transakciji

S obzirom da je ova metoda vrlo osetljiva na razlike u obračunu cene koštanja i funkcionalnim profilima učesnika u transakciji, za eksterne uporedive transakcije bi trebalo razmotriti primenu metode transakcione neto marže. 

Metoda preprodajne cene

Metoda preprodajne cene primenjuje bruto maržu koja se računa po formuli:

Pomenuta metoda se može primenjivati ukoliko obveznik nabavlja robu od povezanog lica, a preprodaje je nepovezanom licu.

Metoda preprodajne cene je manje osetljiva u odnosu na metodu uporedive cene na eventualne razlike između kontrolisane transakcije i potencijalno uporedive transakcije. Na primer, ne možemo porediti cene različitih sorti žitarica, ali možemo porediti njihove marže.

Ova metoda je adekvatnija za interne uporedive transakcije:

• imamo bolje informacije o načinu formiranja prihoda i nabavne vrednosti prodate robe, odnosno o tome kako se evidentiraju rabati, posredničke provizije itd.
• informisani smo o načinu raspodele aktivnosti, sredstava i rizika između učesnika u transakciji

Zbog osetljivosti na razlike u računovodstvenom tretmanu i funkcionalnim profilima učesnika u transakciji, u slučaju eksternih uporedivih transakcija trebalo bi razmotriti primenu metode transakcione neto marže.

Metoda transakcione neto marže

Kod metode transakcione neto marže sastavljamo bilans uspeha za kontrolisanu transakciju. Neophodno je da odgovorimo na pitanje:

Ako bi obveznik poslovao samo sa povezanim licem, koliki bi EBIT (poslovni dobitak) ostvarivao?

Prilikom obračuna transakcione neto marže, neophodno je uključiti sve operativne prihode i rashode koji se odnose na kontrolisanu transakciju.

Ova metoda se u praksi najčešće koristi iz sledećih razloga:

• Metoda je pogodna za primenu kod eksternih uporedivih transakcija (za benčmark analizu)
• Manja osetljivost na različite funkcionalne profile
• Manja osetljivost na računovodstveni tretman transakcije: način obračuna cene koštanja/nabavne vrednosti prodate robe može uticati na bruto maržu, ali ne može na EBIT, pošto EBIT obuhvata sve operativne stavke rashoda

Metoda podele dobiti

Postoje situacije kada se ne mogu utvrditi ni interne ni eksterne uporedive transakcije. Obično je reč o kontrolisanim transakcijama koje su specifične samo za članice grupacija. Tada je neophodno utvrditi profit u transakciji ne samo obveznika, već i povezanog lica. Potom, detaljnom funkcionalnom analizom se utvrđuje raspodela ostvarenog profita u skladu sa načelom ’’van dohvata ruke’’.

Šesta metoda

Kada nijednu od pet metoda nije moguće primeniti, potrebno je biti kreativniji i osmisliti ’’šestu metodu’’. Primer šeste metode je procena vrednosti, koja se uzima kao vrednost ’’van dohvata ruke’’ kod nepokretnosti. 

Treba napomenuti da u PANTHEON poslovnom programu postoji veliki izbor ispisa i pratećih filtera koji vam mogu olakšati pristup podacima potrebnim za izradu izveštaja o transfernim cenama.

Zaključak

Kompanija WTS Serbia je jedna od vodećih konsultantskih kuća kada je reč o pružanju usluga izrade izveštaja o transfernim cenama u Republici Srbiji. Svake godine, pripremimo preko 100 izveštaja o transfernim cenama za najrazličitije delatnosti (poljoprivreda, IT sektor, proizvodnja, uslužni sektor, građevina, bankarski sektor itd.).

Pripremljen tekst je informativnog karaktera i ne predstavlja konkretan konsultantski savet. Za usluge savetovanja u vezi Vaših transakcija sa povezanim licima, možete kontaktirati naš konsultantski tim.