Šta je elektronska faktura i ko će sve biti u obavezi da je koristi od 01.01.2022. godine

Elektronske fakture kako je predviđeno propisima primenjivaće se fazno. I ako je određen zvanični početak primene ispostavljanja elektronskih faktura od 01. 01. 2022. godine, ovaj datum se ne primenjuje na sve.

Fazna primena je od koristi da bi se privrednici pripremili na nove uslove poslovanja, pored izdavaoca računa, potrebno je da se za novi vid usluga pripreme i informacioni posrednici, pružaoci usluga.

Obavezu ispostavljanja elektronske fakture od 01. 01. 2022. godine ima prvo:

–  javni sektor ima obavezu da prima i čuva elektronske fakture izdate u skladu sa Zakonom, kao i obavezu izdavanja elektronske fakture drugom subjektu javnog sektora;

– javni sektor imaće obavezu da elektronski evidentira obračun poreza na dodatu vrednost u skladu sa članom 4. Zakona o elektronskom fakturisanju.

– privatni/privrednici  biće u obavezi da izdaju elektronsku fakturu subjektu javnog sektora, u skladu sa Zakonom.

Od 01.07.2022. godine

– Subjekti javnog sektora biće u obavezi da izdaju elektronsku fakturu privatnom/privrednom sektoru.

– privrednici/privatnici  biće u obavezi da prime i čuvaju elektronsku fakturu izdatu od strane subjekta javnog sektora, kao i elektronske fakture izdate od strane privatnog sektora.

Od 01.01.2023. godine

– Počinje primena odredbi Zakona koje se odnose na obavezu izdavanja i čuvanja elektronske fakture u transakcijama između subjekata privatnog sektora.

– Počinje primena elektronskog evidentiranja obračuna poreza na dodatu vrednost, osim transakcija u kojima je jedna od strana subjekt javnog sektora.

Obavezu izdavanja elektronske fakture imaju:

1) subjekti privatnog sektora po osnovu međusobnih transakcija. Pod privatnim sektorom Zakon podrazumeva privredne subjekte: preduzeća i predzetnike koji su u sistemu PDV.

2) subjekt privatnog sektora po osnovu transakcije sa subjektom javnog sektora;

3) subjekt javnog sektora po osnovu transakcije sa subjektom privatnog sektora;

4) subjekti javnog sektora po osnovu međusobnih transakcija;

5) poreski punomoćnik stranog lica u Republici Srbiji, u smislu propisa kojima se uređuje porez na dodatu vrednost, po osnovu transakcija sa subjektima privatnog i javnog sektora.

Elektronske fakture nisu obavezne u sledećim slučajevima:

1) promet na malo i primljeni avans za promet na malo u skladu sa zakonom koji uređuje fiskalizaciju;

2) ugovornu obavezu usmerenu prema korisnicima sredstava iz međunarodnih okvirnih sporazuma;

3) nabavku, modernizaciju i remont naoružanja i vojne opreme, nabavku bezbednosno osetljive opreme, kao i sa njima povezanim nabavkama dobara i usluga.

Novo a staro

Pre nego se posvetimo zakonskim odrebama o sadržaju i načinu ispostavljanja elektronskih faktura, moramo da vas informišemo, da je ovakav način kontrole postojao u Jugoslaviji davnih sedamdesetih – osamdesetih godina prošlog veka. Naravno tada nije postojalo  eposlovanje koje nam omogućava da jednim klikom završimo posao. Naime, u tom periodu kada bi privatnik ispostavio račun prema društvenom preduzeću, pre nego što bi isti došao u ruke kupcu prva adresa bila je poreska uprava. Znači, privatnik je morao lično da odnese račun kod svog poreskog inspektora koji bi na licu mesta na kartici proverio da li postoji poreski dug ili ne. Ako nema duga valjalo bi naplatiti akontaciju. Kako je to izgledalo u praksi, na poleđini računa poreski službenik stavljao bi štambilj, koji je bio velik tri četvrtine A4 stranice, gde bi upisao sumu novca koju kupac treba da uplati na račun poreske uprave a ostatak privatniku. Znači, država je odmah uzimala svoj deo kolača, nisu čekali da privatnici sami uplate svoje obaveze.

Da se razumemo, ovakav način je funkcionisao kada bi se proizvod ili usluga naplaćivali od društvenih preduzeća preko žiro računa. Normalno da bi pekari, obućari i ostali koji su prodavali robu i usluge građanima za keš, nisu bili uključeni u tu vrstu protokola.

Elektronske fakture i benefiti

Novim načinom ispostavljanja elektronskih računa koristi imaće:

• Država, jer će imati apsolutni uvid i mogućnost naplate PDV-a;
• Privrednicima će pomoći da efikasnije naplaćuju svoja potraživanja i
• Pružaoci usluga informacionog sistema.

Zakonom je propisana sadržina elektronske fakture, i to:

1) Matični broj i poslovni račun izdavaoca;

2) Matični broj i poslovni račun primaoca;

3) Datum avansne uplate (po Zakonu o PDV-u samo visina);

4) Instrukcije za plaćanje;

5) Ukupan iznos elektronske fakture (izričito naveden element, iako je u praksi uvek deo računa izdatog u skladu sa ZPDV).

Pravilnikom je propisano da elektronska faktura obavezno sadrži:

1) naziv, adresu i poreski identifikacioni broj izdavaoca ukoliko je izdavalac pravno lice, odnosno obveznik poreza na prihode od samostalne delatnosti u smislu zakona kojim se uređuje porez na dohodak građana, u skladu sa ažurnim podacima iz odgovarajućeg registra;

2) jedinstveni broj korisnika javnih sredstava (dalje: JBKJS) izdavaoca,

3) poslovni račun izdavaoca;

4) naziv, adresu i poreski identifikacioni broj primaoca ukoliko je primalac pravno lice, odnosno obveznik poreza na prihode od samostalne delatnosti u smislu zakona kojim se uređuje porez na dohodak građana, u skladu sa ažurnim podacima iz odgovarajućeg registra;

5) JBKJS primaoca, ukoliko je primalac korisnik javnih sredstava koji se nalazi na spisku korisnika javnih sredstava iz člana 8. stav 1. Zakona o budžetskom sistemu;

6) redni broj i datum elektronske fakture;

7) datum avansne uplate, ukoliko se radi o fakturi za avansno plaćanje, odnosno datum prometa dobara, odnosno pružanja usluga, ukoliko se ne radi o fakturi za avansno plaćanje;

8) šifru i/ili naziv dobara, odnosno usluge za svaku stavku sa elektronske fakture i količinu i jedinicu mere za isporučena dobra, odnosno obim pruženih usluga za svaku stavku sa elektronske fakture;

9) vrednost za svaku stavku sa elektronske fakture;

10) ukupan iznos elektronske fakture;

11) iznos avansnih plaćanja, ukoliko je bilo avansnih plaćanja koja su se odnosila na jednu ili više stavki sa elektronske fakture.

 

Do početka primene elektronskih faktura, sigurno će biti dopunjen Pravilnik o elementima elektronske fakture, formi i načinu dostave prateće i druge dokumentacije kroz sistem elektronskih faktura, načinu i postupku elektronskog evidentiranja obračuna poreza na dodatu vrednost u sistemu elektronskih faktura i načinu primene standarda elektronskog fakturisanja („Sl. glasnik RS“, br. 44/2021.)

Dopuna Pravilnika je potrebna da bi se uskladio sa Zakonom, jer u obaveznim elementima prema Pravilnku izostavljen je matični broj izdavaoca i primaoca elektronske fakture, kao i instrukcije za plaćanje.

Pravilnikom je precizirano da elektronska faktura može predstavljati dokument o smanjenju ili povećanju naknade, kao i storno fakturu, s tim što je izričito propisano da se ova vrsta elektronskih dokumenata obavezno vezuje za jednu ili više drugih elektronskih faktura i posledično obavezno sadrže broj elektronske fakture za izvršeni promet dobara i usluga. Konkretno, datum početka i datum završetka vremenskog perioda u kojem su izdate elektronske fakture za izvršeni promet dobara i usluga, u slučaju da se izmena vrši za sve elektronske fakture izdate u tom periodu.

Izdavaoci elektronskih faktura uz njih mogu priložiti i prateću i drugu dokumentaciju koja je od značaja za izdavaoca, primaoca ili druge zainteresovane strane (npr. privremene situacije).

Privremena situacija biće izdata kao i do sada  u skladu sa propisima koji uređuju planiranje i izgradnju. Privremena situacija  predstavljaće prateću dokumentaciju uz elektronsku fakturu izdatu u skladu sa Zakonom i Pravilnikom.

Obračun poreza na dodatu vrednost

Zakonom je propisano da poreski dužnik, kao i javni sektor, pravno lice, odnosno preduzetnik koji nije obveznik poreza na dodatu vrednost, osim:

1) obveznika poreza na dodatu vrednost za promet dobara i usluga koje je izvršio, uključujući i primljeni avans za taj promet, za koji izdaje elektronsku fakturu u skladu sa ovim zakonom;

2) poreskog dužnika za uvoz dobara.

Postoji obaveza da se u posebnim slučajevima ispostavi elektronsko evidentiranje obračuna PDV-a i to kada:

1) Interni obračun PDV-a za promet koji u Republici Srbiji vrši strano lice koje nije obveznik PDV-a;

2) Obračun PDV-a od strane lica iz člana 9. stav 1. Zakona o PDV koje nije obveznik PDV-a, a smatra se poreskim dužnikom za promet iz oblasti građevinarstva;

3) Uzimanje iz poslovne imovine za lične potrebe osnivača, zaposlenih i drugih lica;

4) PDV na manjak ili rashod dobara i sl.

Obavezu elektronskog evidentiranja obračuna poreza na dodatu vrednost u sistemu elektronskih faktura ima i obveznik poreza na dodatu vrednost za promet dobara i usluga koji vrši bez naknade, za koji je poreski dužnik u skladu sa zakonom za taj promet ne izdaje račun u skladu sa tim zakonom.

Informacioni posrednici

Posebno se uređuje sistem informacionog posrednika u okviru koga se čuvaju elektronske fakture. Pružalac usluge mora da obezbedi visok nivo zaštite od gubitaka podataka koji se čuvaju, narušavanje integriteta tih podataka i neovlašćenog pristupa tim podacima.

Ko je oslobođen ispostavljanja elektronskih faktura?

Preduzetnici  koji vode poslovne knjige po sistemu prostog knjigovodstva, kao i preduzetnici paušalci oslobođeni su obaveze ispostavljanja elektronskih faktura.

(Mišljenje Ministarstva finansija, br. 011-00-00213/2021-16 od 24.3.2021. godine)