Razumevanje kulturnih razlika – koliko se razlikujemo i koliko smo isti?

Ako ste ikada poslovali na ovim prostorima (Adriatic, ex-Yu, region zapadnog Balkana ili kako god da se sada zove) sigurno ste mogli da čujete kako svako za sebe tvrdi da je specifičan i da to nešto što se „tamo negde“ radi ne može da „prođe“ na ovom tržištu. Najčešće su u pitanju nijanse, ali su one toliko važne da izazivaju dosta nesuglasica između ljudi sa različitih podneblja. E to je kultura. U svojoj najjednostavnijoj formi definicija kulture bi mogla da se svede na rečenicu „mi to tako radimo ovde“.

Dakle, reč je o načinu na koji se stvari rade. Način se često razlikuje i u okviru iste nacionalne kulture u zavisnosti o kom specifičnom delu govorimo: geografija, grupa, deo i sl. imaju uticaj.

Na primer, možemo prepoznati neke opšte odlike Švajcarske kulture u nacionalnom okviru, međutim treba imati na umu da postoje itekako različite kulturne norme i u okviru švajcarske kulture jer među švajcarcima ima podgrupa Nemaca, Francuza i Italijana svako sa svojim kulturnim nasleđem. Čak i u okviru nemačkog govornog područja u Švajcarskoj postoje kulturne razlike između onih u istočnoj i centralnoj oblasti Švajcarske.

Kultura je kompleksna i teško ju je definisati.

Zapravo, kultura su naučeni skup zajedničkih vrednosti i stavova, uverenja i običaja i ponašanja koje jedno društvo razlikuje od drugog. Sve ono što se vidi (ponašanje, običaji, pre svega), samo je vrh ledenog brega, a ispod su sve usvojene „stvari“ (način razmišljanja, uverenja, vrednosti i sl.) koji utiču na ponašanje. Zato se kultura i predstavlja slikovito kao ledeni breg – najveći deo je nevidljiv.

Slika preuzeta iz članka Meliorate – Torben Rick.
Originalni članak: original article.

Do kog stepena je kultura važna?

Menadžer koji posluje u međunarodnom okruženju bi trebalo da može da odluči koliku pažnju treba da posveti kulturnim razlikama i predviđanju ili čak razumevanju ponašanja.

Koji su elementi kulture koji kreiraju razlike?

Elementi kulture su mnogobrojni. Radna etika, Ekonomski razvoj, Komunikacija, Jezik, Religija, Vrednosti, Stavovi, Uverenja samo su neki od elemenata kulture. Svaki od ovih elemenata utiče na kreiranje opšteg društvenog kulturnog okruženja koje posledično utiče i na organizacionu i poslovnu kulturu.

Koliko smo u regionu različiti?

Istražujući ovu temu naišli smo na istraživanje čoveka po imenu Hofstede Gert koji se ozbiljno bavio proučavanjem kulture i to u organizacijama. Kako je bio zaposlen u IBM-u kao psiholog imao je prilike da iz prve ruke posmatra i proučava kulturu, pre svega u IBM-u koji je tada (pričamo o 70-im godinama prošlog veka) imao kancelarije u preko 50 zemalja na 3 kontinenta. Kako je IBM imao kancelarije u Radovljici u Sloveniji obrađen je i ovaj region u sklopu njegovih istraživanja. Ovde ćemo ukratko prepričati ono što se može naći na linku: https://www.hofstede-insights.com/country-comparison/croatia,serbia,slovenia,the-usa/

Napomena da nema svih ex-Yu država već samo Slovenija, Hrvatska i Srbija.

Šta kaže kulturni model o nama?

Istražujući i upoređujući kulture došao je do 6 dimenzija koje odlikuju svaku kulturu:

1. Odnos prema moći (PD – Power Distance)

Ova dimenzija govori o tome da nisu svi u svim društvima jednaki (iznenađujuće ?) i odražava stav društva i pojedinaca prema nejednakostima. Odnos prema moći je indeks koji odslikava nivo do kog se ovakvo stanje prihvata.

Slovenija, Hrvatska i Srbija su na ovoj dimenziji ostvarile indeks koji je viši što znači da ljudi prihvataju hijerarhiju u kojoj svako ima svoje mesto i da se o tome ne treba dalje raspravljati. Hijerarhija u organizaciji se posmatra kao odraz nasleđene nejednakosti, centralizacija je popularna, podređeni očekuju da im se kaže šta treba da rade, a idealni šef je dobronamerni autokrata.

2. Izbegavanje nesigurnosti (UA – Uncertainity Avoidance)

Budućnost je neizvesna i UA odslikava stav prema neizvesnosti. Kontrola ili prepuštanje? Ova neizvesnost doprinosi anksioznosti i pojedine kulture se sa ovom anksioznošću suočavaju na različite načine. Stepen do kog se pripadnici određene kulture osećaju ugroženim od strane neizvesnih ili nepoznatih situacija i kako se sa tim nose odslikan je ovim indeksom.

Slovenija, Hrvatska i Srbija imaju snažne preferencije ka izbegavanju neizvesnosti. U ovim kulturama postoji emotivna potreba za pravilima (iako pravila skoro nikada ne rade u praksi), vreme je novac, ljudi imaju poriv da budu zauzeti i da rade naporno, preciznost i tačnost su normalni, postoji otpor ka inovacijama i sigurnost je veoma važan motiv za svakog pojedinca.

3. Individualizam naspram kolektivizma

Osnovno pitanje je stepen nezavisnosti pojedinaca u društvu. Da li je slika sebe definisana u terminima „ja“ ili „mi“. U individualističkim društvima ljudi bi trebalo da se brinu samo zbog sebe i najbliže porodice. U kolektivističkim društvima ljudi radije biraju pripadnost nekoj grupi koja se brine o njima u zamenu za lojalnost.

Slovenija, Hrvatska i Srbija su kolektivistička društva. Ovo se vidi na dugoročnoj posvećenosti pripadnošću grupi, bilo da je to porodica, familija ili nešto treće. Lojalnost u kolektivističkim društvima se smatra najvišom vrednošću i važnija je čak i od drugih pravila, normi i regulative čak!

4. Muški princip naspram Ženskog principa (Masculanity vs Femininity)

Visok rezultat (Muški princip) ovog indeksa implicira da dominiraju principi kompetetivnosti, postignuća i uspeha gde je uspeh definisan pobednikom/gubitnikom. Vrednosni sistem koji počinje u školi i nastavlja se kroz organizacije raznih vrsta.

Nizak rezultat (Ženski princip) ovog indeksa znači da dominiraju vrednosti kao što su briga o drugima i kvalitet života. Ovakva društva su ona gde je kvalitet života znak uspeha i izdvajanje iz okoline nije pohvalno. Osnovno pitanje je šta motiviše ljude – želja da se bude najbolji (Muški princip) ili da vam se sviđa ono što radite (Ženski princip)?

Slovenija, Hrvatska i Srbija su društva vođena ženskim principom. U takvim kulturama fokus je na „zajedničkom radu u funkciji preživljavanja, menadžeri teže konsenzusu, ljudi cene jednakost, solidarnosti i kvalitet života. Konfilkti se rešavaju kompromisom i pregovorima. Podsticaji kao što su slobodni dani i fleksibilnost su na ceni. Foksu je na dobrobiti, a socijalni status se ne pokazuje.

5. Dugoročnost naspram kratkoročnosti (Long Term Orientation vs Short Term Orientation)

Ova dimenzija opisuje kako svako društvo održava veze sa sopstvenom prošlošću dok se suočava sa izazovima sadašnjosti i budućnosti i načinom na koji se postavljaju prioriteti u odnosu na ova dva egzistencijalna cilja. Normativna društva koja imaju nizak indeks ove dimenzije na primer više vole da održavaju tradiciju i norme dok promene doživljavaju sa sumnjom. One kulture koje imaju visok indeks, sa druge strane, imaju pragmatičniji pristup: podstiču napore i edukaciju kao način da se pripreme za budućnost.

Slovenija, Hrvatska i Srbija nemaju jasne preferencije kada je ova dimenzija u pitanju.

6. Uzdržanost naspram Udovoljenja (Indulgence vs Restraint)

Jedan od izazova sa kojim se čovečanstvo susreće i sada i u prišlosti je stepen do kog se mala deca socijalizuju. Bez socijalizacije mi ne postajemo „ljudi“. Ova dimenzija odražava nivo do kog ljudi pokušavaju da kontrolišu svoje želje i impulse, a na osnovu načina na koji su odgojeni. Relativno slaba kontrola je „udovoljenje“ – „indulgence“ a relativno stroga kontrola je „uzdržanost“ – „restraint“.

Slovenija, Hrvatska i Srbija pokazuju da su ove kulture – kulture uzdržavanja. Takva društva imaju tendenciju ka cinizmu i pesimizmu. Uzdržanost je percipirana kao društveno prihvatljiva, a udovoljavanje sopstvenim potrebama je nekako pogrešno.

Ako pogledamo SAD na grafikonu vidimo gde su ključne razlike i uočavamo koliko je region zapravo sličan odnosno blago nijansiran kada je reč o ovim kulturnim dimenzijama.

Da li nam je ovo znanje potrebno?

Svakako. Iz ugla poslovanja u različitim državama, važno je za svakog menadžera da uoči ove suptilne razlike i da ih adekvatno uzme u obzir prilikom procesa upravljanja. Razlike su tu, možemo ih ignorisati ili ih možemo prihvatiti. Priroda ne voli monolitne kulture, a voli diverzitet. Diverzitet omogućava razvoj, omogućava da svako da svoj najveći doprinos razvoju u skladu sa sopstvenim snagama.

Šta vi smislite? Da li je Gert Hofsteder u pravu?

Datalab tim

Simboličnim potpisom želimo da obuhvatimo sve pojedince, zaposlene, saradnike, partnere i korisnike sa kojima svakodnevno učimo, stičemo i razmenjujemo iskustvo, znanje, probleme i rešenja. Bez svih zajedno svega ovoga ne bi bilo. Čitajte nas redovno i javite koje vas teme i informacije zanimaju! Jer danas više nego ikad važi: kad imaš informaciju, imaš moć. Ekipa Datalaba svoje znanje deli sa vama! Podelite dalje…