Propisi i regulativa, Digitalizacija
Rad od kuće – kako treba da bude uređen?
U doba globalizacije i fleksibilnosti tržišta rad od kuće je sve rasprostranjeniji. Zbog razvoja tehnologije rad od kuće postaje sve poželjniji i pogodniji način obavljanja posla.
Poslodavci ukoliko imate zaposlenog koji radi od kuće potrebno je najpre da zaposlenima obezbedite sredstva za rad za obavljanje poslova. Takođe, da bi radnik radio od kuće potrebno je i da potpiše Ugovor o radu na daljinu.
Rad od kuće definisan je Zakonom o radu
Zakon o radu bliže definiše ovakvu vrstu radnog odnosa, tačnije član 42. ovog zakona kaže da: Radni odnos za obavljanje poslova van prostorija poslodavca obuhvata rad na daljinu i rad od kuće. Međutim, ovim zakonom još uvek nisu precizirane vrste poslova koje zaposleni može da obavlja od kuće.
Da biste sa zaposlenim zaključili ugovor o radu na daljinu neophodno je da taj ugovor sadrži:
1) trajanje radnog vremena prema normativima rada;
2) način vršenja nadzora nad radom i kvalitetom obavljanja poslova zaposlenog;
3) sredstva za rad za obavljanje poslova koje je poslodavac dužan da nabavi, instalira i održava;
4) korišćenje i upotrebu sredstava za rad zaposlenog i naknadu troškova za njihovu upotrebu;
5) naknadu drugih troškova rada i način njihovog utvrđivanja;
6) druga prava i obaveze.
Prava zaposlenih koji rade od kuće
Odredbom člana 42. Zakona o radu, zaposleni koji rade od kuće ili na daljinu su u potpunosti izjednačeni sa zaposlenima koji rade u prostorijama poslodavca. U suštini jedina razlika je mesto na kome zaposleni obavljaju svoju delatnost, a sa tim u vezi i određene specifičnosti koje su vezane za fleksibilan način rada.
Zaposleni koji radi van prostorija poslodavca ima pravo na druga primanja u vidu naknade za službeni put, naknade za ishranu u toku rada, regres, solidarne pomoći, jubilarne nagrade i druga primanja podjednako kao i zaposleni u prostorijama poslodavca.
Zbog svega navedenog poslodavci i zaposleni se sve češće odlučuju na rad od kuće. To posebno važi za poslove koje zaposleni samostalno mogu obavljati bez fizičkog prisustva na lokaciji poslodavca. Prema brojnim studijama rad od kuće trebalo bi da dovede do povećanja produktivnosti rada zaposlenih, smanjenja dužine bolovanja i boljeg kvaliteta obavljenih zadataka. U isto vreme to donosi brojne pogodnosti zaposlenima poput fleksibilnog radnog vremena, više slobodnog vremena, mogućnost rada u željenoj kompaniji čak i ako se ona nalazi u drugom gradu i prilagođavanja radnog okruženja po meri zaposlenog.
Za poslodavca ovaj tip radnog odnosa predstavlja znatno smanjenje određenih troškova kao što su na primer troškovi poslovnog prostora i troškovi prevoza zaposlenih. Međutim, ovakav model rada može imati i neke slabosti. To su na primer pauze koje vrlo lako mogu potrajati više nego što su predviđene. Pored spoljnih faktora koji remete pažnju zaposlenog produktivnost može biti smanjena, komunikacija sa kolegama zbog udaljenosti može biti otežana.