De Gol o projektnom menadžmentu (prvi deo)

Vrlo rano, sa devet godina, postao sam ljubitelj istorije. Sve je počelo sa kratkim, ilustrovanim knjigama prilagođenim uzrastu. Međutim, vrlo brzo, počeo sam da čitam i ’’ozbiljnije’’ knjige znamenitih istoričara. Čitao sam bilo šta što bi mi dopalo šaka. Pamtio sam vladare, godine bitaka, ratova, potpisanih sporazuma… Zanimajući se istovremeno za sport, znao sam osvajača svakog svetskog prvenstva u fudbalu, skoro svaku medalju koju su košarkaši Jugoslavije osvojili… Iako su sa jedne strane bili zadivljeni, prijatelji i članovi rodbine bi gotovo uvek postavili pitanje:

’’Sve je to lepo, ali istorija nije primenljiva, šta imaš od nje?’’

Iako do dana današnjeg uživam u istoriji kao hobiju, pitanje primenljivosti tolikih informacija me je uvek kopkalo. Moj odgovor na to pitanje bi bio da iako se vremena menjaju u tehnološkom smislu, ljudska priroda se menja znatno sporije. Priče iz istorije ne moraju biti samo zanimljive, one nam mogu doneti važne životne lekcije.

Ako Vas nešto muči na privatnom ili na poslovnom planu, postavite sebi pitanje:

Da li je neko prolazio kroz ovakve probleme? Kako ih je rešavao?

 U psihologiji, ova tehnika je poznata kao kognitivno distanciranje – menjate perspektivu gledanja na problem, gledate problem iz tuđe ili neke druge perspektive. Izaberite osobu kojoj se divite, na primer Vašeg brata, prijatelja, poznatu ličnost itd. Potom postavite pitanje:

Kako bi se moj životni uzor  ponašao da se njemu ovo dešava?

Na sličnom tragu, nastala je knjiga koju svima preporučujem: Napoleon o projektnom menadžmentu (autor: Džeri Manas). U ovoj knjizi sam mogao da spojim svoj hobi i da istovremeno tražim praktična rešenja za svoju radnu poziciju, menadžera na projektima iz transfernih cena i finansijskog savetovanja.  Moja ideja je da napravim tekst iz dva dela na  istu temu sa drugim znamenitim Francuzom: Šarlom De Golom, koristeći njegove reči iz autobiografije Ratni memoari.

Kome je namenjen tekst?

 Dvodelni tekst je pre svega namenjen menadžerima, bilo da je reč o:

• Rukovodiocima projektnih timova ili rukovodiocima sektora
• Preduzetnicima, koji ili pokreću novi biznis ili razvijaju postojeći

Želja mi je da ukažem na osnovne kvalitete lika i dela Šarla De Gola koje mogu doneti dobre savete menadžerima za donošenje i sprovođenje odluka.

Naravno, namera mi je da tekst bude koristan i zanimljiv svim drugim ljudima, naročito ljubiteljima istorije i politike.

Zašto De Gol? 

Nakon pobede nad nacizmom, Nemačka je bila okupirana i podeljena između četiri velike sile: SSSR-a, SAD-a, Velike Britanije i Francuske. Kada bismo posmatrali svakog od lidera pobednika rata (Staljin, Ruzvelt, Čerčil, De Gol), četiri godine pre kraja rata De Gol je bio u ubedljivo najnepovoljnijoj poziciji i iz nje je najviše ’’izvukao’’.

Francuska je doživela nacionalnu sramotu i na samom početku rata je potpisala kapitulaciju.  Francuska vojska se raspala i predala, a u Višiju je formirana vlada koja sarađuje sa okupacionim snagama. Do tada relativno nepoznat general Šarl De Gol okuplja Francuze van i unutar domovine i osniva pokret Slobodna Francuska.

Pokret je osnovalo nekoliko stotina nižih francuskih oficira koji su se povukli u Englesku, sa minimalnim sredstvima na raspolaganju.  Međutim, taj pokret će do kraja rata izvršiti sledeće podvige:

• Formiraće novu francusku vojsku koja će osloboditi kolonije, učestvovati u oslobođenju Francuske i okupaciji Nemačke
• Formiraće novu francusku vladu koja će biti priznata od strane svih saveznika
• Saveznici će, uprkos početnoj kapitulaciji, prihvatiti Francusku kao relevantnog učesnika u pregovorima o stvaranju novog poretka nakon Drugog svetskog rata

Kako je Šarl De Gol uspeo da postigne ovakve podvige? Pre svega, osećaj životne misije.

Pored životne misije, De Gol je pokazao izuzetan balans međusobno suprostavljenih sposobnosti koje su značajne za svakog menadžera, čime god se bavio:

• Sposobnosti da radi na ostvarenju osmišljene početne vizije i sposobnosti da se prilagođava novim okolnostima
• Sposobnosti da se čvrsto drži svojih stavova i sposobnosti da bude fleksibilan

Životna misija

’’Celog svog života stvarao sam sebi izvesnu predstavu o Francuskoj. Nadahnutu osećanjem koliko i razumom. Ono osećajno u meni, naravno, zamišljalo je Francusku kao princezu iz bajke ili Bogorodicu sa freske, kojoj je dodeljena uzvišena i izuzetna sudbina.’’

Ovim rečima De Gol počinje svoje ratne memoare. Iz njih se može videti patriotizam koji ga je nadahnuo da ceo svoj život posveti vojnoj, a potom i političkoj karijeri.

Najuspešniji menadžeri i preduzetnici na sličan način izgrade svoju životnu misiju koju ostvaruju ceo život. Kada čitate i slušate reči Vorena Bafeta, Ričarda Brensona, Džefa Bezosa možete videti da ovi ljudi imaju sopstvenu životnu filozofiju koja ih vodi ka pokretanju i izgradnji biznisa. Odluke koje donosite u poslovnom i privatnom životu treba da služe ostvarenju misije koju ste zacrtali.

Misija i regrutovanje zaposlenih

Najbolja definicija menadžmenta je:

’’Menadžment je veština obavljanja posla preko drugih ljudi.’’

Iako De Gol verovatno nikada nije koristio reč menadžment, on je istinski razumeo značenje ove reči. Bio je svestan da sam neće moći da pomogne Francuskoj u najtežem trenutku u svojoj istoriji. Morao je da pronađe svoje sunarodnike, saborce, koji imaju istu životnu misiju.

Menadžeri se često pitaju kako da motivišu svoje zaposlene. Može se reći da je ključ u tome da se regrutuju ljudi koji su već visoko motivisani. Kako znati da li će kandidati biti visoko motivisani? Ispitajte njihovu ličnu misiju, šta su njihovi životni ciljevi. Vidite da li se njihove životne priče poklapaju sa misijom, u smislu da li su pokazali sposobnost da rade na ispunjenju misije. Ovakve zaposlene neće biti teško motivisati, dokle god se prema njima pošteno i iskreno ophodite. Čak i kada im opadne radni elan, sami će tražiti izvore za motivaciju da nastave dalje.

Kada pokrećete biznis, najbolje bi bilo da nađete ljude sa misijom sličnom Vašoj. Na sličan način je De Gol u početku tražio ljude za svoj pokret sa sličnom ličnom misijom (odbrana otadžbine). Ako Vi imate želju da pokrenete arhitektonski biro, jer Vam je to životni san, tražite zaposlene koji imaju sličnu strast za arhitekturom.

Kako se Vaš biznis bude razvijao, možete tražiti ljude sa drugačijim misijama od Vaše. Na primer, ako vodite fabriku mlečnih proizvoda, Vaš san je da pravite najbolji jogurt, a regrutujete grafičkog dizajnera, porazgovarajte sa njim/njom zašto i kako je počeo/la da se bavi tom delatnošću. Verovatno će taj dizajner imati drugačiju ličnu misiju, ali bitno je da uvidite da je ta osoba adekvatan profil ličnosti koja će Vam pomoći u ostvarenju Vaše misije. Istovremeno, Vi treba njemu da omogućite da obavljanjem svog posla on/ona ostvaruje sopstvenu misiju.

Značaj vizije

Pored osećaja životne misije, vrlo važna je i vizija koja odgovara na pitanje:

’’Šta želim da ostvarim ovim projektom?’’

Dok je životna misija trajna, vizija se odnosi na jedan projekat ili jednu fazu u poslovanju. Vizija Vam može biti od koristi pri donošenju značajnih poslovnih odluka, na primer prilikom pokretanja novog biznisa ili projekta.

Nakon kapitulacije Francuske, De Gol se nalazio u Engleskoj i razmišljao je na koji način da nastavi sa svojom životnom misijom, da pomogne sopstvenoj zemlji. Za to mu je bila potrebna vizija projekta Slobodna Francuska:

’’Da će Francuska od sada biti porobljena, unižena, ismejana smatrali su kao gotovu stvar svi oni koji se nešto značili na kugli zemaljskoj. Pred užasnom prazninom opšteg odricanja, moj zadatak mi se odjednom učinio jasan i strašan. U tom trenutku, najgorem u njenoj istoriji, meni je palo u deo da preuzmem na sebe Francusku.’’

Kako definisati viziju?

Knjige iz popularne psihologije i menadžmenta obično preporučuju da misija i vizija sadrže pre svega ’’pozitivne elemente’’. Tako na primer vizija se obično definiše kao slika željene budućnosti. Međutim, De Golova misija i vizija ne sadrže samo ’’pozitivne elemente’’.

Vizija mora da se fokusira i na probleme koji se moraju rešiti. Morate odgovoriti na pitanje:

’’Sa kakvim problemima želimo da se suočimo? Šta je vredno našeg vremena i naše energije, čak i ako se ne ostvari željeni rezultat?’’

Paradoksalno, vizija predstavlja ne samo postupak definisanja problema koje je potrebno rešiti, već i odgovor na pitanje sa kojim problemima želimo da se suočimo. Na primer, pretpostavimo da želite da pokrenete biznis. Jedna opcija je da se bavite proizvodnom delatnošću, druga opcija je da se bavite trgovinom. I jedna i druga delatnost nose sa sobom specifične teškoće i probleme. Dobar izbor možete napraviti ukoliko razmišljate sa kojim problemima biste se lakše nosili, odnosno Vi birate svoje probleme.

De Gol je smatrao pripadnost sopstvenoj naciji najvažnijim delom sopstvenog identiteta. Samim tim, nacija je bila vredna njegove žrtve, kakav god bio krajnji rezultat.

’’Po mom mišljenju ono čemu je trebalo služiti i što je trebalo spasavati, bile su nacija i država.’’

Komuniciranje vizije

Vizija mora biti definisana na način da se može lako objasniti i komunicirati.

De Gol je bio talentovani govornik, dobar pisac i imao je ličnu harizmu. Sve svoje talente je koristio kako bi komunicirao viziju svog pokreta. Sve je počelo sa čuvenim radio govorom preko BBC-a nakon kapitulacije Francuske kada je pozvao svoj narod na nastavak borbe.

Stalno je kontaktirao ljude i čitave odrede raspale francuske vojske da se pridruže njegovom pokretu, a ljudi su potom počeli sami da se javljaju uvidevši njegovu potpunu posvećenost oslobođenju zemlje.

Možemo zaključiti da su preduslovi uspešnog komuniciranja vizije njena jasnost i adekvatan izbor kanala komunikacije kojima se dolazi do ciljne ’’publike’’.

Uprkos viziji, morate biti i praktični

 ’’… u trenutku kad sam kretao bio sam niko i ništa. Na mojoj strani ni senke neke sile ili organizacije. U Francuskoj, ni jemca ni ugleda. U inostranstvu, ni poverenja ni opravdanja. Ali baš to što sam bio lišen svega ukazalo mi je kako treba da se postavim. Autoritet sam mogao steći samo ako se, ne štedeći ništa, založim za spas zemlje.’’

Politika se često definiše kao veština mogućeg, prilagođavanje uslovima koji često nisu pod našom kontrolom. Slično se može reći i za biznis. Da biste ostvarili željenu viziju, neophodno je da maksimalno koristite Vaše sposobnosti, sposobnosti Vašeg projektnog tima i raspoložive resurse. Morate biti svesni svih mogućnosti i ograničenja koje imate. Dakle, nakon misije i vizije, morate definisati strategiju, kao način ostvarivanja vizije.

Definisanje strategije

Iako je De Gol imao jaku rešenost da spasi sopstvenu zemlju,  nije povlačio nagle poteze. Bio je svestan da se naročito u početku mora oslanjati na podršku svojih domaćina, britanske vlade koja je sama pod pritiskom nacističkih napada (u tom periodu traje Bitka za Britaniju, tokom koje nemački avioni intenzivno bombarduju Ujedinjeno Kraljevstvo, a Britanija je jedina neporažena sila koja se i dalje bori protiv Hitlera – SAD i SSSR su i dalje neutralni) i da borba na teritoriji Francuske ne bi donela željeni rezultat. Iz tog razloga, De Golova početna strategija se sastojala u sledećem:

’’Učestvovati sa francuskim vojnim snagama i francuskim posedima u bici za Afriku, to je u neku ruku značilo vratiti u rat parče Francuske. To je, najzad, značilo iščupati Slobodnu Francusku iz izgnanstva i preneti je u punoj suverenosti na francusko tlo.’’

 De Golov prvi cilj je bio formiranje vojske koja bi se borila pod francuskom zastavom i koja bi imala sopstvenu komandu. Plašio se da će se preostali francuski vojnici, željni borbe, rasuti i da će ratovati pod tuđim zastavama, pre svega britanskom zastavom. Drugi cilj je bio da se krene u oslobađanje kolonija, jer je dobro procenio da ne postoje uslovi za oslobađanje same Francuske. Nakon početnih uspeha, De Gol se preselio iz Londona u Afriku i otpočeo sa izgradnjom novog državnog aparata.

Dobro definisana strategija sastoji se iz sledećih elemenata:

• Liste ciljeva koje treba ostvariti
• Liste aktivnosti koje se moraju izvršiti za svaki pojedinačni cilj
• Pregled resursa koji su na raspolaganju. U projektnom menadžmentu, jedan od ključnih koncepata je ekonomija snage: koncentrisanje resursa na najvažnije strateške ciljeve, dok se ostalim ciljevima pruža minimum neophodnih resursa. Dakle, ključ strategije je da ispunite najvažnije ciljeve, a ostale da ’’pokrijete’’ sa minimumom napora. Tako De Gol nije imao dugačku listu ciljeva na početku razvoja pokreta, već samo dva strateški značajna cilja kojima se maksimalno posvetio

Zaključak prvog dela

U prvom delu teksta smo se bavili De Golovim početnim koracima u razvijanju pokreta Slobodna Francuska i lekcijama koje nas De Gol može naučiti o formiranju misije, vizije i strategije kompanije. U narednom tekstu, bavićemo se De Golovim aktivnostima u kasnijoj fazi Drugog svetskog rata i lekcijama koje možemo naučiti o implementaciji strategije, komunikaciji sa ključnim stejkholderima i moralu.

Kompanija u kojoj radim, WTS Serbia je konsultantska kuća za poresko i finansijsko savetovanje. Svakodnevno se bavimo rešavanjem poslovnih i finansijskih pitanja naših klijenata i imamo značajno iskustvo sa klijentima iz različitih grana i različitih veličina. Ukoliko ste zainteresovani da iskoristite naše iskustvo u rešavanju sopstvenih poslovnih problema, možete kontaktirati naš konsultantski tim.

Dok smo mi u mogućnosti da ponudimo rešenja iz oblasti finansija, kompanija koja mi je omogućila objavu teksta, Datalab, Vam može ponuditi tehnološka rešenja za Vaše poslovne probleme.