Benchmarking analiza i transferne cene

Šta je benchmarking analiza?

Prilikom izrade najvećeg broja izveštaja o transfernim cenama, neophodno je pripremiti benchmarking analizu. Benchmarking analiza se priprema sa ciljem da se utvrde nezavisne kompanije koje stupaju u transakcije uporedive sa kontrolisanom transakcijom (transakcijom koja se analizira u Izveštaju o transfernim cenama). Nakon identifikovanja uporedivih kompanija, obračunavaju se njihovi odgovarajući indikatori (obično profitne marže) i porede se sa profitnom maržom obveznika/povezanog lica.

Benchmarking analiza se obično vrši prilikom primene metoda preprodajne cene, cene koštanja ili transakcione neto marže. Međutim, benchmarking analiza se može vršiti prilikom primene metoda uporedive cene (transakcije pozajmice i kredita i transakcije korišćenja brenda – royalty fee).

Mnogi obveznici greše misleći da je benchmarking analiza rutinska aktivnost. Naprotiv, benchmarking analiza spada među u ključne delove izveštaja o transfernim cenama.

Postupak primene benchmarking analize se može podeliti na sledeće aktivnosti:

• Izvršiti funkcionalnu analizu
• Izvršiti analizu uporedivosti
• Izabrati odgovarajuću bazu podataka
• Formirati uzorak potencijalno uporedivih kompanija
• Pretražiti uzorak potencijalno uporedivih kompanija

Funkcionalna analiza

Funkcionalna analiza predstavlja detaljnu analizu kontrolisane transakcije.

Prvi korak u funkcionalnoj analizi je identifikovati transakciju:

• Utvrđivanje povezanog lica sa kojim je nastala transakcija
• Utvrđivanje iznosa transakcije (vrednost potraživanja/obaveze obveznika i iznos prihoda/rashoda koji je uticao na poresku osnovicu)
• Definisati predmet transakcije i način formiranja cene transakcije
• Razumeti delatnost obveznika i delatnost povezanog lica

Nakon što identifikujete transakciju, sledi suštinski deo funkcionalne analize:

• Analiza preduzetih aktivnosti – koje aktivnosti vrši obveznik, a koje aktivnost vrši povezano lice (aktivnosti proizvodnje, nabavke, distribucije, marketinga, istraživanja i razvoja itd.)
• Analiza angažovanih sredstava – šta angažuje obveznik, a šta povezano lice (proizvodna oprema, neto obrtni kapital, računarska i kancelarijska oprema, zalihe, brend itd.)
• Analiza preuzetih rizika (kreditni rizik, operativni rizik, rizik zastarelosti zaliha itd.)

Zašto je bitno vršiti funkcionalnu analizu? Što su aktivnosti, sredstva i rizici na strani učesnika u transakciji veći i značajniji, taj učesnik stiče pravo na veći profit u skladu sa tržišnim principima (načelo ‘’van dohvata ruke’’). Samim tim, sa dobrom funkcionalnom analizom stičete početnu sliku o profitu obveznika ‘’van dohvata ruke’’ i samim tim, benchmarking analiza može biti kvalitetnija.

Analiza uporedivosti

Nakon izvršene funkcionalne analize, sledeći korak je analiza uporedivosti. Analiza uporedivosti za cilj ima utvrđivanje prototipa uporedive kompanije. Kvalitetan prototip uporedive kompanije je nezavisno društvo koje u okviru svog redovnog poslovanja stupa u transakcije uporedive kontrolisanoj transakciji.

Osnovni elementi uporedivosti su:

• Predmet transakcije (proizvoda ili usluga koji su predmet razmene)
• Funkcionalna uporedivost (preduzete aktivnosti, angažovana sredstva i preuzeti rizici)
• Ugovorni uslovi
• Tržišni uslovi
• Poslovna strategija

Napominjemo da pre preduzimanja benchmarking analize treba imati u vidu da interna uporedivost (transakcija obveznika/povezanog lica sa nezavisnim licem) ima prednost nad eksternom uporedivošću. Dakle, benchmarking analiza se vrši isključivo ukoliko ne postoje interne uporedive transakcije.

Izbor baze podataka

Jedna od zabluda obveznika je da su poznate inostrane baze podataka uvek bolje od domaćih. Međutim, to ne mora da bude uvek slučaj. Naime, prema domaćoj regulativi, trebalo bi izabrati uporedive kompanije iz Srbije, a ukoliko to nije moguće, neophodno je širiti geografski region pretrage. Samim tim, međunarodne baze podataka su bolje ukoliko utvrdite da ćete teško identifkovati uporedive srpske kompanije.

Formiranje uzorka potencijalno uporedivih kompanija

 Osnovni kriterijumi svake pretrage su:

• Vlasnička struktura i kriterijum nezavisnosti: iz pretrage moramo eliminisati kompanije koje imaju povezana lica
• Godina osnivanja: treba izbaciti start-up kompanije, jer su finansijski pokazatelji ovakvih kompanija pod uticajem početnih troškova i ulaganja
• Zemlja poslovanja: uvek uvrstiti Srbiju među zemlje pretrage, a potom širiti geografski region ukoliko je neophodno
• Šifra delatnosti: šifra delatnosti mora biti u skladu sa prirodom testirane transakcije. Obveznici često prave greške, jer biraju šifru delatnosti obveznika. Međutim, ovakav postupak nije uvek ispravan – ukoliko se obveznik bavi proizvodnjom klima uređaja, a povezanom licu pruža usluge marketinga, cilj benchmarking analize je identifikovanje marketinških agencija, a ne proizvođača klima uređaja
• Ostvareni promet: preporuka je da se izbace male kompanije iz uzorka

Pretraga uzorka

Nakon formiranja uzorka sledi kvalitativna pretraga putem veb-sajtova i ostalih javno dostupnih informacija. Takođe, potrebno je izvršiti analizu finansijskih izveštaja (obim angažovanja stalne imovine i neto obrtnog kapitala, struktura rashoda itd.).

Kvalitativna analiza za cilj ima utvrđivanje stepena funkcionalne uporedivosti kompanije:

• Stepen angažovanja stalne imovine i neto obrtnog kapitala
• Delatnost kompanije
• Tržišni uslovi kojima je kompanija izložena (zemlja poslovanja, nivo specijalizovanosti proizvoda/usluge, ciljna tržišta i ciljni tržišni segmenti itd.)

Nakon utvrđivanja konačne liste uporedivih društava, sledi obračun ponderisane profitne marže za period od tri do pet godina i obračun interkvartilnog raspona. Značajne razlike između trećeg i prvog kvartila (preko 15% – 20%) mogu biti pokazatelj da benchmarking analiza nije najbolje urađena, jer postoje značajne razlike u funkcionalnim profilima odabranih kompanija.

Da li je dobro koristiti benchmarking analizu pripremljenu u centrali?

Obveznici članice multinacionalnih grupa često u svoje izveštaje ubacuju benchmarking analize pripremljene od strane konsultanta iz centrale. Da li je ovo dobar pristup? Prema našem iskustvu, ne uvek. Trebalo bi detaljno pregledati benchmarking analizu i ispitati da li je ona u skladu sa domaćim Pravilnikom o transfernim cenama, što često ne bude slučaj.

Prema tome, naš konačan zaključak je da preporučujemo angažovanje lokalnih konsultanata prilikom izrade benchmarking analize, ukoliko je moguće.

Da li je moguće koristiti benchmarking analizu od ranijih godina?

Prema domaćoj regulativi, analiza je obavezna prilikom pripreme izveštaja za svaku godinu. Prema tome, svake godine je potrebno vršiti novu benchmarking analizu sa ažuriranim finansijskim izveštajima. 

Zaključak

WTS Srbija je izgradila tržišnu poziciju kao jedna od vodećih kompanija iz oblasti transfernih cena. Svake godine pripremamo preko 150 izveštaja o transfernim cenama i benchmarking analiza za kompanije različitih veličina i iz različitih delatnosti.

Ukoliko su Vam potrebne usluge benchmarking analize i usluge savetovanja u oblasti transfernih cena, možete kontaktirati naš konsultantski tim.